Neverbalni signali

Naravno, u govoru su prisutne i greške, lapsusi, mucanje ili zastajkivanje, kašalj, omaške, nedovršene ili ispravljene rečenice.
Sve ovo nas upućuje na sklonost ka prevari ili jednostavno na - nervozu.

Iz svega navedenog zaključujemo da je govor tela, sa svim svojim oblicima, samo jedna od veština komunikacije. Ključ leži u činjenici da neverbalni signali nisu kompletna i završena poruka. Potrebno je potražiti potvrdu i u drugim signalima. Da bi utisak bio potvrđen, potrebno je uskladiti značenja govora tela sa verbalnom i ostalom komunikacijom. Takođe, potrebno je da se slika uklapa u kompletnu trenutnu situaciju.

Govor tela, očigledno, ima svoje granice i specifičnosti u odnosu na količinu informacija koje može da prenese ili pruži. Ali kad ga savladamo - shvatamo da smo naučili jednu veoma korisnu veštinu.

Naša stvar

Ljudi koji razgovaraju teže da budu okrenuti direktno telom prema telu. Ako pritom govore poverljive stvari, nagnuće se jedan prema drugome. Priđe li im treća osoba, posebno ako je višeg ranga, obično će ustuknuti. Ova pojava se vezuje za tradiciju odmicanja unazad u prisustvu plemstva. A ako je u pitanju zaverenički odnos, ljudi će se prišunjati sa strane, prosto govoreći ovim gestom: "ovo je naša stvar". Neverovatno je kako je visok stepen ovakvog ponašanja na političkim sastancima i konferencijama.