Asertivna poslovna komunikacija

Neasertivna komunikacija

Pasivno ponašanje

Ja nisam važan – možeš da me iskoristiš. Moja osećanja nisu važna – tvoja jesu. Moje želje nisu značajne – samo tvoje vredi saslušati. Ja sam niko i ništa – ti si superioran.
Podrazumeva nemogućnost izražavanja svojih misli, uverenja, osećanja i potreba na asertivan način. Osoba narušava sopstvena prava i guši sopstvene potrebe.
Najčešće uverenje „drugi su važniji od mene”, te osoba ne postavlja granice i prihvata da radi sve što se od nje traži/očekuje.
Posledice pasivnog ponašanja: drugi upravljaju našim životima, čak više nego što želimo.

Agresivno ponašanje 

Ovako ja mislim – a ti si glup što misliš drugačije. Ovo ja želim – a ono što ti želiš nije značajno. Ovo su moja osećanja – a tvoja osećanja se ne uzimaju u obzir.
Direktno zalaganje za svoja prava i izražavanje svojih misli, osećanja, uverenja na način koji je često neiskren i obično ugrožava prava druge osobe.
Često ima za cilj uspostavljanje kontrole nad drugima, ostvarenje cilja i demonstraciju moći.
Posledice: loši međuljudski odnosi, osećanje krivice.

Pasivno - agresivno ponašanje 

Kombinuje elemente i pasivnog (strah) i agresivnog ponašanja (bes).
Agresivno ponašanje je maskirano – osoba izbegava preuzimanje odgovornosti.
Posledice: nisko samopouzdanje, krivica, jaka uznemirenost.
U osnovi neasertivnog ponašanja leži strah da ćemo izgubiti podršku i prihvatanje od strane druge osobe.


Vrste asertivne komunikacije

1. Bazična asertivnost je najosnovnije potvrđivanje, zauzimanje za sebe u nekoj situaciji. Bazična asertacija predstavlja suštinu asertacije i sastavni je deo svakog drugog tipa asertivnosti.
Ne želim da ti pomognem oko seminarskog rada. 

2. Empatička asertivnost predstavlja bazičnu asertaciju sa dodatkom izražavanja svojih osećanja povodom toga. Drugoj osobi želimo da poručimo kako se mi osećamo, ili svoju saosećajnost i razumevanje. Važno je da nakon poruke svoje empatije (uvažavanja osećanja druge osobe) kažemo šta želimo, tj. da ne zaboravimo bazičnu asertivnu poruku.
Razumem da se osećaš nesigurno u vezi s novim radom koji treba da napišeš, ali ja ne mogu da ti pomognem. 

3. Eskalirajuća asertivnost je tip stepenovane asertivnosti gde postepeno povećavamo svoju asertivnost do krajnje čvrstog i nepokolebljivog stava bez kompromisa.
Ne želim pomoć.
Zaista mi ne treba vaša pomoć.
Molim vas da ne insistirate, ne želim vašu pomoć. 

4. Ugovorna opcija ostavlja mogućnost drugoj osobi da promeni ponašanje pre nego što preduzmemo krajnje mere. Da li je ugovorna opcija pretnja ili asertacija zavisi od tona kojim je izrečena. Da bi ugovorna opcija bila prava asertacija, potrebno je da se iznosi mirno, kao saopštenje tj. obaveštenje o našem sledećem koraku ako se situacija ne promeni (ako – onda).
Ako sledeći put budeš kasnio neću te čekati. 

5. Konfrontativna asertivnost je kada se na bilo koji način konfrontiramo, suočavamo, izražavamo suprotno ili drugačije mišljenje. Koristimo je i u situacijama kada druga osoba radi suprotno od onog što govori.
Ne slažem se sa stavom grupe.